Pre i posle jela…
A sada stalno.
Pre polaska, UIa i ja smo se gledali da se snabdemo osnovnim potrepštinama za put. Pre svega hranom kako ne bi morali nigde da stajemo. Pokušavali smo i da nabavimo neka dezinfekciona sredstva, ali avaj revnosni potrošači su već počistili sve što je moglo iole da se upotrebi u te svrhe.
Plan je bio da ne stajemo nigde i ne stupamo ni sa kim u kontakt, ako je to moguće.
Naravno nije bilo moguće.
Već na prvoj naplatnoj rampi, morao sam da platim putarinu, razmenili smo kusur i… to je to…
Na prvoj pumpi sam stao da operem ruke… jednom… pa još jednom.
Dok sam prao ruke, kroz otvorena vrata WC-a, iz restorana pumpe posmatrao me je čilac sa stomakom koji mu se prelivao preko kaiša. Pomislio sam da kolega verovatno misli da nisam normalan. No čim sam završio, čilac je ustao od svog stola i oprao ruke za mnom.
Novi zemaljski trendovi.
Neočekivan obrt.
Na polici marketa pumpe našao sam vlažne maramice za dezinfekciju. Sav ozaren kupio sam nekoliko pakovanja. Sad bez brige možemo da nastavimo putešestvije.
Ali…
Problem je bio što sad kad imaš maramice odjednom osećaš potrebu da se dezinfikuješ sve češće. Šta god dohvatiš van kola čini ti se da si se kontaminirao.
Nije pomoglo ni što smo se zaustavljali da Ula kupi ratluk.
Stali smo u neki usputni market. Sve radnice su imale maske i rukavice. Našli smo ratluk, fina teta na kasi je otkucala, bip, bip… a onda je počela da kašlje ko konj, sve krkljajući.
Ostavili smo tačnu količinu novca, ništa kusur. Udaljili se ubrzano iz marketa i dohvatili maramica.
Počinjao sam sve više da se brinem da ću u putu da zakačim ovo sranje i time ugrozim sve kod kuće. Lagano sam postajao maničan u prebrisavanju ruku, volana, kvaka…
Ula je primiteo da lagano odlepljujem: - Znaš ovo je jedna od onih stvari koja uvek može bolje, ali treba znati kada stati. – rekao je.
Tu sam se malo dozvao pameti.
Ali ne zadugo.
Kada sam Ulu ostavio na aerodromu, na sledećoj naplatnoj rampi, gde me je dočekala teta sa ful maskom, ko iz auto-farbara, samo sam ispustio, onako padobranski, pet maraka u njenu ruku i opet počeo sa dezinfikovanjem.
Do kraja puta sam toliko prebrisavao ruke i unutrašnjost auta, da je sve bilo ulepljeno tim dezinfekcionim sredstvom.
Na poslednjoj pumpi na kojoj sam točio plin i benzin, čekajući dohvatio sam se pakovanja sa maramicama i počeo mahinalno da čitam sastav. Čitam sastav… nema alkohola….
Kako???
Pogledam naziv proizvoda: nešto, nešto, antiseptik.
Pa kako onda…?
Čitam dalje…
Aha, maramice jesu dezinfekcione… ali nema alkohola… koji je upravo potreban da bi se očistili od ovog pandemijskog sranja.
Alkoholne maramice izgleda nisu u modi, iritiraju kožu ili valjda šta.
…
Pa jebem ti…