Pre povratka kući u izolaciju koja me je čekala, morao sam prvo da odvezem druga na aerodrom u Banjaluku. Usled pandemije njegov raniji let je otkazan i sad smo morali žurno da prevalimo novozacrtani put.
Drug se inače zove Ula i iz Finske je. Rasejani preko velike teritorije, koja je često zavejana, finci su generalno introvertni ljudi. Osim kada piju.
Razumljivo.
Ovo je generalno bila prednost sa Ulom na putovanju. Mogao sam da pričam kada mi se priča, ćutim kada mi se ćuti, dugo u toku vožnje. Uli nije smetalo.
Zajedno smo putovali već dve nedelje ali smo počeli da se pridržavamo epidemioloških mera, koliko smo mogli, tek poslednje nedelje. Naravno ako se jedan od nas zarazi i drugi će gotovo sigurno fasovati, ali osećali smo obavezu da makar pokušamo to da sprečimo.
Kad smo stigli na aerodrom Ula jе pažlivo pokupio svoje stvari, sve osim hrane za put, kako će se kasnije ispostaviti, koju smo sa toliko truda pripremili. I sad, trebali smo da se oprostimo.
Uobičajno bi bilo da se rukujemo ili zagrlimo na rastanku, ali i sad nije bila situacija…
Stajali smo tako jedan naspram drugog ko dva panja.
- Pa zbogom Ula… želim ti srećan put. –
- Da… srećan put i tebi… hvala ti što si me dovezao. – - Da... -
…
- Pa ovaj, nećemo se rukovati, epidem
ija i to. – rekoh - Da… -
Proteklo je par trenutaka tako.
Bilo je užasno neprirodno. Kako da se makar ne rukuješ sa prijateljem za rastanak?
Na momenat sam pomislio: - Možda Uli ne smeta, on je iz Finske. Ljudi možda baš i ne vole bliske kontakte tamo. –
Sinulo mi je!
- Ajde, možemo da se čuknemo laktovima? - predložio sam
- Ok, može. - i Uli je vidno laknulo
Kucnuli smo se laktovima i na momenat se učinilo da smo ovo pozdravljanje ipak dobro obavili.
Poželeli smo jednom drugom, još jednom srećan put i sad je to zvučalo nekako, bolje, prirodnije, onako kako treba.
Razišli smo se svako u pravcu svog karantina, jer i u Finskoj je dan ranije proglašeno vanredno stanje.
Ostalo je još da se dovezem kući uz što manje stajanja i što manje kontakta sa bilo kim ili čim na tom putu.
U teoriji i nije zvučalo tako loše.
Commenti